MA ETO ME OPET U ZG, I IAKO KAŽEM DA JE PROŠLA ZBRKA, TO SE JA SAMO ZAVARAVAM!  Ovaj put  mi je bilo tako teško sjest u auto i doći u ZG da sam nekoliko dana odlagala put i stalno nalazila razloge za još jedan dan. Sad samo što sam stigla već sam se naslušala žalopojki , tugaljki i boljki, kao da im nema kraja, ali važno je da im jezik i glasnice nikako ne zataje. No,  sve je to stara i prastara prića, ne mogu iz te kože pa hajde da pričam nešto veselije. Hm što bi to bilo, već moja narančasta kućica, a tako mi je lijepa da sve prolaznici i šetaći zastanu i komentiraju da imamo najlijepšu obiteljsku kuću u Povljani, a ja slušam i uživam. To mi snagu daje. Nadam se da ću u ponedjeljak već zbrisat nazad, jer ovdje sam i ja bolesna hahahahaaa.