Ovo sam napisala još 1986, a uvijek se ponovno vraćam na te riječi, 
      znate to me liječi.  


"Odnose kiše tragove prošlosti
vode ih nose, potoci brišu,
nekad se dogodi da volim kišu.
Poniru potoci, izbrišu trag,
al' ne mogu izbrisat onog 
koji mi je drag. "




Ima toga još, ali ja volim kratke stihove i draže mi je pisati u nastavcima, pa možda nastavim kad se vratim, jer sutra putujem na 20 dana na moj otok, tamo me  čeka moj dragi, a on mi je zbilja drag, čak 36 godina i još uvijek rado smo zajedno. 

Vau,vauuuuuuuuuuuuu čujem lavež mog Lackya !!!!